Okliznuće i pad

Okliznuće i pad je uzrok najveceg broja povreda u planinarenju.
Mnogi planinari ni danas ne priznaju opasnost od okliznuca i pada. Često se može čuti nesuvislo i glupo tvrđenje: “Meni se tako našto ne može dogoditi”.
Uvažavajte sledece:
Teškoća je u tome da se teren, na kome se lako okliznete, ne da sasvim lako prepoznati, a to, svakako, na njemu ne piše. Mogućnosti za okliznuće i pad nije uopšte malo: strma padina, vlažna trava, provalija pored staze, snežište, led, smrznuta zemlja, krušljivo tle i mnoge druge.
Za okliznuće mora biti ispunjeno više uslova: pogrešno izabran put sa koga se niste pravovremeno sklonili; razgledanje, fotografisanje ili snimanje pejzaža i detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruženje i opreznost; branje cveća ili plodova prirode u stenovitom okruženju; umor i drugo.

Saznanje:

Okliznuće i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Potrebna je još i vrlo strma padina
Postavite si pitanje:
Šta će se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Hoće li po prevrtanju stati i ostati da leži ili će poceti da se kotrlja niz padinu?
Ako vam se čini da će se ranac otkotrljati, onda bi se to, najverovatnije, dogodilo i vama u slučaju pada. Razumljivo, samo ako to vi dozvolite, odnosno ako ne znate kako da postupite.

Vežbajte sprečavanje pada

Šta možete lako i odmah uraditi ako se okliznete, izgubite ravnotežu ili vam se odroni kamen pod nogom?

Što pre delujete veće su vam šanse za uspeh

Na raspolaganju vam je jedno dejstvo – Ležeći položaj, licem prema tlu.

Noge lako raširene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tle (tako se koči), sa zgrćenim rukama gurajte se od padine (oslonac).
U ovom položaju će vam, verovatno, uspeti da se zaustavite. U svakom slučaju to je položaj koji vam daje najveće izglede za zaustavljanje, a i najmanje je bolan.

1 vežba. – Potražite kratku padinu koja se završava ravninom. Vrlo je primereno da na njoj bude vlažne trave ili snega i leda. Okliznite se namerno. Zauzmite ležeći položaj. Pokušajte da kočite. Obavezno koristite rukavice.

2. vežba – Šetajte izabranom padinom i okliznite se. Po okliznuću, što pre, bacite se u ležeći položaj.

3. grupna vežba – Hodajte izabranom padinom. Na dogovoreni znak jednog od vas svi se smesta bacite u ležeci položaj.

Značaj vežbi:

Vežbanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neočekivanog okliznuća do početka kočenja protekne što manje vremena. Znajte da u glavi morate uspostaviti uslovni refleks, slićan onom koji imaju vozaći (šoferi) prilikom pritiska koćnice pri uoćavanju iznenadne prepreke na putu. Taj refleks mora delovati i kod vas, kada se nađete u nezgodnom položaju.
Pri planinarenju, tu i tamo, pomislite o mogućim nezgodama. I to je metoda za otklanjanje nezgoda, ili bar vašu pripremu.
Dakle, sneg i led na travi, steni ili strmim padinama predstavaljaju najveću opasnost za okliznuće i pad. Vežbajte padanje, klizanje i kočenje na snežištima sa sigurnim završetkom. Ta vežba vam pored sticanja refleksa i učenja pravilne reakcije može biti i vrlo zabavna.
Konačno, posmatrajte druge planinare, one iskusne i one koji to nisu, pri hodanju po strminama i snežištima i uočavajte, pitajte i komentarišite.